Međunarodne rezerve Kine u avgustu su pale za rekordni iznos od 93,9 milijardi dolara, i kao rezultat toga obim rezervi se spustio do 3,56 biliona dolara, sto je najnizi nivo od avgusta 2013.godine, sledi iz podataka objavljenih u ponedeljak 07.09.2015. Narodnom bankom Kine. Samo snizavanje – četvrti mesec za redom – nije iznaneđenje, ali ekonomisti Bloomberg-a kažu da su očekivali da ono bude manje – oko 70 milijardi dolara. Istovremeno nisu se ostvarile ni najveće pesimističke prognoze, jer se na tržistu spekulisalo sa pričama da ce cifra biti i do 200 milijardi dolara.

U avgustu Kina je prodala državne obveznice SAD ( treasuries ), koje čine trećinu kineskih rezervi, i dobijene dolare je ubacila na berze za podrsku juana. Koliko „treasuries“ je bilo prodato, za sada nije poznato. Prema podacima ministarstva finansija SAD, Kina poseduje americke hartije od vrednosti na 1,271 bilion dolara (i na prvom je mestu po tom pokazatelju) krajem juna, ali podaci za avgust će biti objavljeni tek u oktobru.

11.avgusta kineska Narodna banka neočekivano je devalvirala juan za skoro 2%, što je bila najveća jednokratna devalvacija od 1994.godine. To je izazvalo globalnu zabrinutost da je stanje kineske ekonomije gore nego što se ranije mislilo; i prouzrokovalo je pad na kineskim i svetskim berzama. Posle devalvacije krupni valutni trejderi su produzili pritisak spekulativnim dejstvima, i Narodna banka Kine je morala prodavati velike količine dolara i kupovati juan.

Međunarodne rezerve Kine dostigle su vrhunac od 3,99 biliona dolara u junu 2014.godine, i od tada su opale za oko 430 milijardi dolara. Dve trećine rezervi nalazi se u dolarskim sredstvima i očekuje se da ce se smanjivati za oko 40 milijardi dolara mesecno do kraja 2015.godine, pokazalo je istrazivanje među analitičarima i trejderima, provedeno Bloomberg-om krajem avgusta.
Na prvi pogled, trenutni nivo kineskih rezervi – oko 3,6 biliona dolara – je ogroman i čini rezervu za obavljanje deviznih intervencija bilo koje veličine. Ali sa tacke gledišta modela MMF, koja procenjuje adekvatnost deviznih rezervi ( Assessing Reserve Adequacy ), minimalni nivo rezervi potrebnih za održavanje finansijske stabilnosti, za Kinu je 2,6 biliona dolara. To jest, Kina sebi može priuštiti da potroši na intervencije ne više od 1 biliona dolara, a pri avgustovskom tempu, taj limit može biti potrošen za manje od godinu dana.