Naša najveća greška je u tome što mislimo da imamo još mnogo vremena. Dosta vremena za sve, za život, drugove, porodicu, studije, ljubav, karijeru, a vreme tako brzo prolazi. Traćimo ga u prazno. Srdimo se oko sitnica, ljutimo se, bivamo lenji. Ne shvatamo da ništa nije večno. Da će vreme proleteti i da nikad nismo u mogućnosti da nešto vratimo, uradimo, stignemo. Moramo upeti da uradimo sve: proživeti život kako želimo, stvoriti najlepše uspomene sa našim prijateljima, izviniti se, izjaviti ljubav, zaboraviti uvrede, okrenuti novi list u životu, kretati se napred, izgraditi karijeru, stvoriti porodicu, reći nekim ljudima kako su nam dragi i obećati im da ćemo ih uvek voleti i da ih nećemo zaboraviti bez obzira na sve. Uraditi sve ono čega se bojimo, otkloniti iz srca lenjost, oholost, zavist… Iako je možda malo vremena ostalo, još uvek možemo ponešto da uradimo, da pretvorimo preostale trenutke u uspomene za ceo život. Razmislite, strašno je ipak osvrnuti se unazad i shvatiti da si ipak nešto negde propustio i nisi uradio, da nešto nisi rekao, a još je gore što ćeš žaliti zbog toga. Zapamtite jednu stvar mi ne gospodarimo vremenom, ono je to koje ima moć nad nama.