Kada orao napuni četrdeset godina njegove kandže postaju preduge i savitljive i on ne može njima da hvata plen. Njegov kljun je predugačak i zakrivljen i ne dozvoljava mu da jede. Perje na krilima i grudima postaje veoma gusto i teško i sprečava ga da leti. Sada orao ima dva izbora: ili da umre ili da prođe kroz period dugih i bolnih promene koji traje 150 dana. Ptica leti u svoje gnezdo, koje se nalazi na planinskom vrhu i tamo dugo udara kljunom o stenu dok se kljun ne polomi i ne pokida. Zatim čeka dok ne poraste novi kljun kojim izvadi kandže. Kada porastu nove kandže orao uz pomoć njih isčupa svoje veoma teško perje sa grudi i krila. I tada posle 5 meseci bola i mučenja, sa novim kljunom, kandžama i perjem orao se ponovo rađa i može da živi još 30 godina.

Veoma često da bismo živeli moramo da se promenimo, nekada taj proces promena prati bol, strah, sumnja… Mi se spašavamo od uspomena, navika i tradicije iz prošlosti. Tek kad se oslbodimo tereta prošlosti možemo da živmo i da uživamo u sadašnjosti i da pripremimo sebe za budućnost. :)