Postoji nekoliko osnovnih rasprostranjenih uzroka takvog načina ponašanja ljudi, zbog kojeg je za njih bogastvo nedostupno. Razotrićemo one koje su najtipičniji za našu sredinu.

Neka je to malo plaćem posao, ali je zato stalan

Čovek sa psihologijom siromaha po pravilu bira malo plaćen posao, ali stalan. I to uglavnom u državnim ustanovama zato što će država uvek isplatiti. Ukoliko se zaposlite u komercijalnom preduzeću postoji rizik da ćete ostati na ulici nakon nekog vremena.
Čovek u potpunosti ne veruje u svoje mogućnosti i u to da će njegovo iskustvo i znanje biti potrebno. Na kraju dođe do toga da ide na naporan, dosadan posao, prestaje da ovladava nečim novim, postaje ogorčen i beskoristan, umesto da raste i da se razvija.

Strah od promena

Čovek sa psihologijom siromaha se boji promena zbog toga što ne želi da postane beskoristan. Deviza je bolje imati malo, nego rizikovati i pri tom izgubiti sve. Ovakav tip ljudi nikada neće pokrenuti sopstveni biznis, neće osvajati nove segmente tržišta, neće steći drugu diplomu u 40 godina i ni zbog čega se neće preseliti u drugi grad u potrazi za novim životom u 50 godini.

Nizak nivo samopoštovanja

Ovo je karakteristična crta ličnosti za ljude sa psihologijom siromaha. Kako i imati visok nivo samopoštovanja ako čovek ne živi, već vegetira: kada ima siv dosadan posao koji još strašno izgubiti, kada odsustvuju živi utisci, kada ne menja radno mesto i ne preuzima opravdane rizike, nepostojanje upravo onih faktora koji čoveka prisiljava na uvažavanje sebe za trud i mogućnosti.
Čovek sa ovakvom psihologijom ne shvata da se bogatstvo i dobre perspektive otvaraju pred preduzimljivim ljudima koji se ne boje da rizikuju i počnu sve ispočetka.

Nevoljnost za aktivnošću

Očigledno je da biste dobili nešto i ostvarili dobar rezultat neophodno da stalno ulažete napore u to. Na primer, razmatrati ponude o interesantnom i visko plaćenom poslu sa većim opsegom obaveza u odnosu na prethodno radno mesto. I na taj način sve vreme se razvijati.
Čovek sa psihologijom siromaha ne želi i ne ume (zato što nikada nije ni probao) da pokaže preduzimljivost, boji se da traži novi posao, zato što smatra već unapred da neće izaći na kraj sa tim poslom, ne zarađuje dopunski zato što je ubeđen da ništa neće uspeti i da novca svejdeno neće imati. Čovek je pasivan, zato je i siromašan.

Svi bi trebali da…

Čovek sa psihologijom siromaha je ubeđen da moraju da mu časno plate iz prostog razloga što on kvalitetno obavlja svoj posao. I plata treba da bude takva da bude dovoljna i za život i za odmor i za decu i za sebe. Zaboravljajući pritom da se on sam složio sa tim da radi posao koji je malo plaćen. I sada krivi šefa škrticu.
Čovek prebacuje odgovornost sa sebe na druge. Kakav je smisao kretanja, ako od mene svejedno ništa ne zavisi? Radio ne radio, rezultat je isti, ništa neću dobiti.

Jednostavnije je biti ekonomičan

Siromašni troše snagu ne na to da privuku, već na to da zadrže. Troše sate na posećivanje prodavnica, poredeći cene i kupujući tamo gde je jeftinije. Oni pišu i posećuju razne nadležne, dobijajući mizerno sniženje troškova za komunalne usluge ili jednokratnu socijalnu pomoć koja je jedva dovoljna za jedan odlazak u prodavnicu. Umesto da te napore efektno usmere na zaradu ili na traženje boljeg posla.
Pogledajte se. Da li je kod vas prisutna bar jedna od ovih osobina? Spašavajte se na vreme, ako nešto slično primetite. Zapamtite, da su vaš život i vaša sreća samo u vašim rukama!