Izvrsni odbor Narodne banke Srbije, smanjio je 10.09.2015. godine referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 5 %. Procenjeno je da su inflatorni pritisci i dalje visoki, a inflaciona očekivanja u granicama cilja NBS.

Kako je to u svetu i zašto je referentna kamatna stopa nesto što izaziva „valutne ratne igre“?
Tradiciono gledište sugeriše da centralne banke slabljenje valute, koriste da bi domaća roba u inostranstvu bila jeftinija i tako podstiču izvoz i ubrzanje razvoja nacionalne ekonomije. I naravno kada to u isto vreme radi većina ekonomski razvijenih zemalja sveta, to znaci samo jedno – „valutni rat“.

Centralne banke kažu da ne žele da ulaze u borbu – one umesto toga snižavaju kamatne stope i preduzimaju druge mere za podsticanje ekonomskog rasta. To, međutim, stvara višak ponude novca i kapital ide u zemlje sa višim kamatnim stopama, gde kao rezultat dolazi do jačanja nacionalne valute, a izvoznici trpe gubitke.

Namerno ili ne, devizni ratovi predstavljaju veliku opasnost- i ovde postoje pobednici i gubitnici, a evo i poslednjih izvestaja sa valutnog fronta.

Stari valutni rat, opet se razbuktao u avgustu, kada je Kina devalvirala juan, sto je izazvalo pad deviznih kurseva širom sveta, u svetlu zabrinutosti da druge zemlje preduzmu mere da zastite svoje izvoznike. Međutim, predstavnici NB Kine, tvrde da su posli na takvu meru, da bi povećali šanse juana da postane jedna od glavnih rezervnih valuta.
Ranije ove godine, berze su vec dozivele šok – kada se Švajcarska otkazala od tri godine važeceg ograničenja u pogledu odnosa franka i evro, a najmanje 22 zemlje su odmah smanjile svoje kamatne stope. Taj valutni konflikt bio je na pomolu vec duže vremena, dok su vodeće svetske ekonomije pokušavale da sa teškoćom izvuku svoje zemlje iz recesije, izazvane svetskom finansijskom krizom 2008.godine, a centralne banke SAD-a, Japana i EU su cak provodile i program otkupa obveznica.

Dužnost većine centralnih banaka je da održi stabilan nivo cena, tako da kada je krajem 2014. godine cena nafte pala, mnogi su bili prinuđeni da preduzimaju određeni niz mera. SAD su na sebe uzele najveći udar, jer je dolar najviše ojačao u odnosu na skoro sve svetske valute, preteci time da drastično snizi zaradu američkih izvoznika.

Na fonu nestandardne politike centralnih banaka, koje nastoje da zaštite nacionalne pri rede pred opasnošću od deflacije, trka u snižavanju kamatne stope dobila je novi oblik. Jednostrane mere mogu izazvati paniku na berzama i izazvati bekstvo kapitala u druge zemlje i povećati nestabilnost.

Velika kolebanja stvaraju neopredeljenost i podrivaju investicionu delatnost, pa ekonomisti centralnih banaka pozivaju na bolje jasnu politiku i razvoju zajedničkog pristupa problemu.

Na sastanku G20, koji je početkom septembra odrzan u Ankari, Kina je obećala da ce napraviti sve neophodne finansijske reforme, a ostali učesnici samita G20 obećali su da ce izbegavati devalvacije svojih valuta radi postizanja konkurentne prednosti.